My anime list
Serial Experiments Lain Гдје гледати
GogoanimeЈош нисам одгледао овај аниме али добиајм силне препоруке да га одгледљам. Иначе овај аниме сматрају за један од најкоплекснијих анимеа икада. СПОЈЛЕР
"Ono što je zaboravljeno kao da se nikada nije ni desilo. Uspomene su samo zapis događaja. Samo ga treba izmeniti."
- Iwaku*a Lain
Serial Experiments Lain je deo velike filozofske trilogije, poznatije kao ABe trilogije kreatora Chiaki J. Konake, za čiju su realizaciju bili zaduženi Ueda Yasayuki i Nakamura Yuutaryuo (poznat takođe i po serijalu Kino's Journey), gde se dizajnom likova pozabavio grafički dizajner Yoshitoshi ABe, po kome ova trilogija i nosi ime. Ovaj naslov je 1998. godine nagrađen "Exellence Prize-om" na Japanskom Festivalu Medijske Umetnosti i bio je subjekat u mnogim literarnim i filozofskim svetovima poput. "Azijske Horor Enciklopedije" i "Problemu Egzistencije u Japanskoj Animaciji" od Američkog Filozofskog Udruženja.
Pre svega, treba napomenuti da ovaj serijal nije namenjen svakoj publici. Tematika, fokus, način pripovedanja i sam anime kao celina su krajnje nesvakidašnji i eksperimentalni čak i za današnje vreme. Naime, bio je smatran toliko izvan normi klasičnog anime serijala da je bio prilično rizičan pokret za sam studio i kompanije koje su ga finansirale. Iz tog razloga prva epizoda urađena je kao demo verzija koju su kasnije prezentovali studiju "Triangle Stuff" koji se tek tada odlučio za saradnju.
Uhvatih sebe u toku pisanja ove recenzije kako više razmišljam o suštini života i sopstvenom postojanju, nego o samom delu, i cenim da je upravo to ono što je anime želeo da postigne. Naime, jedna od stvari koja serijal čini toliko različitim od većine drugih je upravo priča: iako suvo posmatrana izgleda prilično jednostavno i pomalo besmisleno, ključ je u ogromnoj količini motiva koje ta naizgled tanka priča pokriva. Lain je filozofsko-ideološka drama koja kombinuje simbolizam i surealizam u jednu nerazdvojnu celinu. Sa fascinantnom lakoćom kombinuje nebrojeno mnogo motiva, među kojima se najviše ističu egzistencija, ljudska konekcija, pitanje identiteta i religija. Takođe, predviđa, otvara i razrađuje potpuno nov, do tada nepoznat svet interneta kao novog vida konekcije.
Lain kao serijal ozbiljno shvata zadatak koji ima, te ne upliće u sebe nikakvu komediju, romansu ili nepotrebno krvoproliće. Ne pokušava da bude komercijalan serijal time što ubacuje fanservis poput golotinje, i ne trudi se da bude prilagođen svima. Ovo je ozbiljan anime pravljen za prave fanove žanra. Održava konstantan fokus na svom glavnom cilju i besprekorno prikazuje svaki element radnje. Trudi se da se drži što dalje od epizodičnog načina pripovedanja, po tradicionalnom shvatanju, gde iako svaka epizoda može biti posmatrana sama za sebe, na kraju ostavlja malu rupu koja biva upotpunjena tek na samom kraju. Ipak, glavni cilj Lain je studiranje likova u širem smislu, dok je radnja tu samo radi lakšeg prezentovanja.
A sami likovi su upravo onaj segment gde Lain sija najjače. Iako su odnosi između karaktera prilično neobični, njihov razvoj dostiže stepen o kojem većina anime likova može samo da sanja. Sa minimalnom količinom naracije i dijaloga SEL uspeva da skoro bezgrešno prikaže i oživi gotovo svakog lika. Njihove konekcije bivaju produbljene i sve jače i razumnije što se dublje prodire u serijal. Svaki od likova se trudi da bude realističan, što nije toliko tipično za današnje anime serijale. Počevši od njihovog vizuelnog dizajna, pa sve do karaktera. Oni, naime, nemaju nikakve blještave frizure, astronomsko velike oči, neobične uniforme ili nerealne proporcije tela. Čak se i glasovni glumci, i na japanskom i na engleskom jeziku, trude da budu što realističniji: dijalozi se vode normalnim tonom bez uzvikivanja i prenaglašavanja reči, niti bez neljudskih i netipičnih reakcija, već se trude da stvore realnu sliku konverzacije. Sami likovi nisu urađeni ni po kakvim "dere" tropovima, već tako da podseća na prave osobe; svaki karakter je prikazan onako kako bi izgledao u stvarnosti. Ceo serijal trudi se da bude što bliži gledaocu.
Lain ima prilično karakterističan vizuelni stil. Koristi specifičnu paletu boja među kojima preovlađuju nijanse duboke plave i čudne ali nekako debele narandžasto-žute boje, koja prilično podseća na sepija ton, što prezentuje atmosferu sumraka, odnosno praskozorja. Takođe, baš kao i sa likovima, ambijent se trudi da bude što realističniji, što je zapravo izuzetno pametno. Za šou u kojem se događa toliko nerealnih stvari mora postojati neka crta realnosti kao parametar. Takođe, serijal ima minimalnu animaciju, vrlo verovatno usled neradog finansiranja eksperimentalnog animea. Ipak, uprkos toj činjenici, serijal na veoma inteligentan način koristi repetitivnu animaciju, što na mnogo načina doprinosi jačini određene scene, jedan od primera bi bila scena saobraćaja sa početka svake epizode.
Iako često odsutna, muzika ume da upotpuni atmosferu u svakoj sceni. Jednostavni i repetitivni rifovi, i dobro sklopivi tonovi koji ne iskaču preterano sa lakoćom pojačavaju užitak u svakom trenutku. Uprkos minimalnom budžetu, zvučni efekti uspevaju da održe realnost šoua i skoro pa da čine svaki pokret realnim.
Da sumiramo: pred vama se ne nalazi tipičan anime serijal. Lain zahteva punu pažnju gledaoca, i mnogo dodatnog razmišljanja nakon završetka. Neprospavane noći su zagarantovane. I ma koliko tematika bila kompleksna i razvijena, većina odgovora bivaju ostavljeni upravo gledaocu da se u njima pronađe i otkrije njihov smisao. Brutalan filozofski serijal koji otvara potpuno nova vrata i prikazuje drugačiji način razmišljanja i nov pogled na život.
Zatvori svet
Otvori sledeći.
