Odmah na početku da napomenem da ovu recenziju nisam pisao ja zato što ne bih umeo da napišem ovako dobru recenziju, već ju je napisao čovek kome sa ja divim, Nenad Grujić, poznatiji i kao sCARfiNGer.
--->SPOILER ALERT<----
Kakav šok. Ova serija će mi ubuduće služiti kao dokaz da je anime ultimativni oblik umetnosti koji je daleko ispred vremena u kome je stvoren. I pored toga što su se odrekli apsolutno svih trikova za privlačenje publike, autori Monstera su stvorili neverovatno delo, seriju koja je napravljena po svim pravilima igranih ostvarenja. Donekle je teško poverovati da je Monster uopšte anime, zbog krajnje realističnosti i nepretencioznosti. U nekom boljem svetu bi bio bestseler, najgledanija i najomiljenija serija među odraslom publikom. Ovako, ako snime igranu verziju na španskom i ubace dominantne elemente romanse (kesu, dajte kesuurgljbhlj!), možda i urade nešto.
Prva značajna promena je prlilično atipično mesto radnje. Umesto u Japanu, svemiru ili fantazijskom svetu, Monster započinje radnju 1986. u Dizeldorfu, Nemačka, tačnije u Memorijalnoj bolnici Aizler, u kojoj je zaposlen glavni lik. Njego*o ime je Dr.Kenzo Tenma i došao je iz Japana na specijalizaciju. On je vrhunski neurohirurg i, iako još mlad, već vodi vrlo teške operacije. Kenzova karijera je vrlo perspektivna, budući da ima naklonost direktora bolnice Dr.Hajnemana, čija kći Eva mu je verenica. Ipak, politika bolnice je nešto što ne razume baš najbolje, pošto su mu kao lekaru svi životi jednako vredni. Hajneman, međutim, favorizuje “zaslužne” građane i jednom je prilikom premestio Tenmu sa operacije turskog imigranta stradalog na gradilištu na operaciju operskog pevača. To je Tenmi veoma zasmetalo, ali nije mogao da nađe razumevanje među kolegama. Drugi put, u bolnicu su istovremeno doneti gradonačelnik Dizeldorfa i blizanci Libert, od kojih je Johan prispeo s metkom u glavi, a Ana u dubokom šoku. Tenma ignoriše naređenje direktora, operiše Johana i spasava mu život, dok gradonačelnik umire. Posledica toga je da Tenma gubi socijalni status, biva degradiran a Eva raskida veridbu. Međutim, ubrzo blizanci nestaju iz bolnice, a tri doktora višeg ranga, uključujući i Hajnemana bivaju otrovani. Komisija se sastaje i unapređuje Tenmu u šefa hirurgije, umesto da mu se očekivano zahvali na saradnji. Policiji je Tenma sumnjiv, ali nemaju dokaze pa samo mogu da ga ispitaju. Na mestu šefa hirurgije Tenma provodi sledećih devet godina, do 1995.
Tada u bolnicu dolazi Jurgens, koji je poznat policiji kao obijač stanova po Nemačkoj. U razgo*oru sa Tenmom, ispostavlja se da je Jurgens radio sa “čudovištem”, koje je naručilo serijska ubistva sredovečnih parova širom Nemačke. Jedne večeri, Tenma je svratio do bolnice da pokloni Jurgensu sat koji je ovaj želeo kao dete, ali je našao njego* krevet prazan, a čuvara otrovanog na isti način na koji su pre devet godina otrovani Hajneman i kolege. Prateći Jurgensove trago*e, Tenma dolazi do gradilišta gde zatiče svog pacijenta kako oduzet od straha kleči pred “čudovištem” koje je pominjao odranije. Uprkos Kenzovom nastojanju da nago*ori nepoznatog čoveka da odustane ubistva, ovaj hladno puca tri puta u Jurgensovu lobanju. Potom, go*ori Tenmi da ne može da ubije i njega, budući da mu je on spasao život devet godina ranije. Tenma sa užasom shvata da je mladić pred njim Johan Libert, dečak zbog koga je on žrtvovao karijeru i status da bi ga spasao. Ustvari, samo je oživeo čudovište. Vođen grižom savesti, Tenma daje otkaz u bolnici i kreće da ispravi grešku. Ali pre toga, pronalazi bivšeg specijalca i provodi pet meseci na obuci za vatreno oružje. Očito je da više nema nameru da se raspravlja sa Johanom.
Putujući, Tenma saznaje gde se nalazi Ana Libert. Njeno sadašnje ime je Nina Fortner i živi mirnim i srećnim životom sa svojim usvojenim roditeljima. Potpuno je zaboravila strašne događaje iz prošlosti, ali njeni strahovi, oličeni u Johanu, pronašli su put do nje. Tenma stiže da spreči sudbonosni susret blizanaca, ali ne i ubistvo Nininih roditelja. Nina saznaje sve o Johanu i odlazi da okonča njego*a zlodela, iako je Tenma moli da to ne čini. Što je najgore, Tenma je glavni osumnjičeni za smrt Aninih roditelja, a čovek koji ga juri je verovatno najtvrdokorniji policajac u Nemačkoj, inspektor Hajnrih Runge.
Na prvu loptu, Monster ne izgleda kao anime. Crtež je dobar, ali bez mnogo detalja, a boje naginju braon i sivoj. Dizajn likova je drugi ku*iozitet, pošto japanci imaju neke stereotipe u vezi sa evropljanima, što se ovde lepo pokazalo. Likove kao da je crtao Moebius ili Maks Bunker, potpuno deluju evropski. Japanci, inače, ne mogu čudom da se načude kolike noseve mi evropljani imamo, pa svaki drugi lik izgleda kao Sirano de Beržerak. Primetno je potpuno odsustvo jarkih boja i egzotičnih uglova kamere. Rečju, Monster odaje utisak igrane serije prebačene u animaciju. Madhouse-u svaka čast za izvanrednu konverziju mange, čini se da u poslednje vreme opisujem samo njihove radove (Perfect Blue, Death Note i Black Lagoon).
Glasovi bez problema nadomešćuju grafiku, a kadkad izražajnošću nadilaze animirani izraz lica. Ogroman broj likova je adekvatno glasovno pokriven, ali moji lični favoriti su Eva (nešto kao Danica Maksimović u teškom delirijum tremensu) i Runge (taman, ciničan, opor glas). Johanov glas je mek kao svila, ali i Hanibal Lektor je imao takav. Valjda konzumacija ljudetine tako deluje na go*orni aparat. Japanski jezik menja nemački i češki, slično kao u Black Lagoon. Zvuci su takođe odlični, naročito uspešno dočaravaju onaj napeti interval pre iznenađenja.
Iako je Kenzo Tenma protagonista, serija često skreće vizuru s njega na druge bitne i manje bitne likove i njihovo dovođenje u vezu sa Johanom, Anom ili Tenmom. Zanimljivost tih pasaža mahom zavisi od lika koji je u centru pažnje, tako da kvalitet epizoda varira od pomalo dosadnih do krajnje napetih. Čak i za ovako dugu seriju, likova ima jako mnogo, pa digresije ne mogu da se prebroje. Svako od njih zna delić informacija o Jonhanu koje ostali traže. Ipak, na kraju se svi likovi upoznaju sa svima i sastave slagalicu.
Neverovatna je činjenica da je Monster potpuno operisan od fanservice-a. Autori su se oslonili isključivo na pripovedanje, razvoj likova i razrešavanje odnosa između njih. Humora nema skoro nimalo, a posebno onog srednjoškolskog, nema iznenadnih intervala nagosti, osim na mestima gde se takvo izlaganje traži i očekuje (ulica crvenih fenjera) i nema emotikona. Kako da kažem, u seriji je prikazan stvaran svet i stvarni ljudi i da nema japanskog jezika ne bih poverovao da je ovo anime. Ako je anime po sebi nekomercijalan (osim maho shojoa, a ko to gleda i zaslužuje da ga pljačkaju), Monster je krajnje “neisplativ”. Da li će se takav pristup svideti svakom, pitanje je sad. Ako vas apsolutno odsustvo fanservicea ne ubije u pojam, gledaćete epizodu po epizodu dok ne kolabrirate. Iako zbog laganog ritma razrade serija nije previše komplikovana, jako je teška za gledanje u pojedinim trenucima. Konkretnih činova nasilja do pred kraj skoro da nema (kamera se uvek zadesi negde drugde), ali puno je neušminkanih prikaza mesta zločina. Takođe, spoznaja uzroka Johanovog ponašanja izaziva jezu, ali ne koliko njego*a retka ukazivanja ljudima (mada je uvek prisutan kao uzročnik pojava).
Osim kao animanijaka, serija me je zaintersovala i profesionalno, kao nekog ko će u budućnosti, kao, da radi sa osnovcima (dok ovaj tekst izađe, to možda postane i sadašnjost). Naime, Monster prikazuje kompletan “know how” pretvaranja slatke i nevine dece u čudovišta bez trunke savesti koja će jednog dana upravljati sudbinama ljudi. Proces je programiran, izveden i nadgledan od strane bivših vojnih zvaničnika i lekara i psihologa, s ciljem da stvori idealne vođe novog sveta. Nešto slično je pokušala da uradi nacistička Nemačka projektom Libensborn tokom Drugog svetskog rata. Uglavnom, uzroci Johanovog i donekle Aninog ponašanja leže u detinjstvu provedenom u Kinderhajmu 511, Ružinom zamku i u čitanju slikovnica češkog pisca sa nekoliko imena. Te knjižice su toliko uticale na njih dvoje da se Johanovo patološko ponašanje može profilisati isključivo korišćenjem citata iz njih.
Doktor Kenzo Tenma
Početak serije zatiče Dr.Tenmu u svojstvu načelnika neurohirurgije. Iako nema ni trideset godina, Tenma se jako brzo uspinje u hijerarhiji, postavivši sebi za cilj mesto načelnika hirurgije. Tako je barem bilo do Johanove operacije, kada je ražalovan u zadnju rupu na svirali. U očaju, Tenma se izjadao zaspalom Johanu i dodao da doktori poput Hajnemana ne zaslužuju da žive.
Izgleda da ga je Johan čuo, jer se potom desilo masovno trovanje u Aizlerovoj bolnici (osim trojice doktora, umrli su i neki agenti unutrašnjih poslova) koje je Tenmi iznenada otvorilo put ka položaju šefa hirurgije. Ali, ponovni susret sa Johanom tera ga da napusti Aizlerovu bolnicu i ode da ispravi svoju grešku. Policija to shvata pogrešno i stavlja Tenmu na poternicu. On sam odlazi na obuku kod bivšeg komandosa i tu stiče zavidnu kondiciju i streljačku veštinu, iako pre toga nije uzeo pištolj u ruke.
Cilj mu je da pronađe Johana i da mu oduzme život koji mu je podario na operacionom stolu. I tu nastaje problem. Tenma je doktor, neko kom je ljudski život najvažniji i ko ga po definiciji spasava. Ako bi ubio Johana, pitanje je da li bi mogao posle toga da se nazove doktorom. Ipak, on smatra da je gubitak duše mala cena za oslobađanje sveta od čudovišta.
Tenma je klasičan altruista, čovek koji želi dobro svima. Izrazito je moralan, pošten i iskren, što je retkost u svetu u kom se serija odvija. Uz to je, budući japanac, jako upadljiv a i medijski eksponiran pa ga često prepoznaju i ljudi koji ne bi trebalo. Ipak, svojim brojnim dobročinstvima i plemenitošću Tenma izaziva velike simpatije kod ljudi koje sreće. Ana je užasnuta od pomisli šta će se desiti ako filantrop poput Tenme okrvavi ruke. I Tenmu muči to pitanje i zato par puta okleva da oduzme Johanu život. Ipak, odlučan je da prekine teror zveri po svaku cenu.
Ana Libert/Nina Fortner
Ana je stigla u bolnicu zajedno sa Johanom, nepovređena ali u dubokom šoku. Sa izrazom krajnje prestravljenosti na licu neprestano je ponavljala “ubijte ga”. Tenma i osoblje su mislili da Ana go*ori o pljačkašu koji je ubio njene roditelje i razneo Johanu pola glave. To je, naravno, bila greška. Zbog duboke traume Ana je doživela amneziju i sećanje na tu noć i na sve pre nje je nestalo. Devet godina kasnije, Anu zatičemo u Hajdelbergu, gde živi sa starateljima, nesvesna bilo čega iz svoje prošlosti. Njeno ime je sad Nina Fortner i uči prava i aikido s podjednakim uspehom. Vesela je i druželjubiva, omiljena u društvu zbog lepote i blagih manira. Naravno, momci je opsedaju, ali ih ona ljubazno odbija. Jedne večeri, dok je proveravala e-mail, Nina je našla romantičnu poruku koju se ispostavlja da je napisao njen brat blizanac. Kreće niz događaja koji će kulminirati ubistvom Fortnerovih i Aninom poterom za bratom. Iako je u osnovi blaga i nežna, Ana je znatno mračnija i nepredvidljivija od Tenme. Poput Johana i Ana poseduje zver u sebi, ali je mnogo bolje kontroliše. Prošla je osnovnu borbenu obuku kod čoveka koji je obučio Tenmu i krenula na put. Njeni razlozi za nalaženje Johana su drugačiji od Tenminih iako joj je cilj isti – brisanje zveri iz ravni postojanja. Većinu puta Ana provodi u društvu sledećeg lika.
Diter
Kada ga je Tenma sreo prvi put, Diter je bio pod starateljstvom čoveka zvanog Hartman. Dečak je bio traumatizovan i prekriven modricama, kao rezultat psihofizičkog maltertiranja svog staratelja.
Temna otkriva da je Hartman jedan od osnivača Kinderhajma 511 i da pokušava da od Ditera napravi zver poput Johana. Pošto spase dečaka i razuveri ga da je svet užasno mesto, Temna nevoljno dobija pratioca u svom putešestviju. Kasnije ga poverava Ani, budući da su njih dvoje slični jedno drugom. Često je Diter taj koji pomaže Ani da napravi pravi izbor pri delanju. Mališan naročito voli fudbal i do kraja serije se ne odvaja od lopte koju mu je Tenma poklonio.
Inspektor Hajnrih Runge
U, kakav lik. Runge je vrhunski detektiv dizeldorfske policije sa savršenim dosijeom rešenih slučajeva. Tajna njego*e uspešnosti je njego*a neverovatna memorija. Tipično za Rungea je što prilikom saznanja neke bitne informacije pravi pokrete šakom kao da kuca tekst na pisaćoj mašini. Ustvari, nešto slično i radi, samo što je memorija u koju unosi podatke njego* sopstveni mozak. Kada smesti informacije, dovoljno je da uradi mentalni search i da ih se priseti. Tako je prepoznao Tenmu posle devet godina, iako ga je samo nakratko video. Kad smo već kod toga, Runge misli da je Tenma glavni krivac za ubistva u bolnici, iako mu je doktor rekao za Johana. Johan je, po njemu, druga ličnost doktora, koju je razvio budući da je sam nesposoban za takva zverstva. Runge deluje kao čovek u potpunosti lišen emocija, što mu omogućava da se posveti do maksimuma svom poslu. Ipak, plaća cenu time što ga supruga i trudna kći napuštaju. Svojim čvrstim stavom je naterao jednog osumnjičenog na samoubistvo, pa ga nadređeni skidaju sa svih slučajeva osim sa Tenminog. Interesantna sposobnost ovog inspektora je mogućnost uživljavanja u ulogu zločinca da bi lakše otkrio motive i ponašanje dželata i žrtvi. Kad se to spoji sa savršenom memorijom i racionalnošću, rezultat je izvanredan tvrdokorni detektiv koji ne odustaje ni posle deceniju duge potere.
Eva Hajneman
Bivša verenica Kenzo Tenme i kćerka direktora Ajzlerove bolnice. Njoj naizgled ne smeta što je Kenzo, prc, japanac (morao sam ovo da uradim, pa me sad ubijte). Posle Tenminog gubitka statusa perspektivnog lekara ona hladno raskida veridbu s njim. Međutim, kada joj otac umre a njen bivši verenik postane šef hirurgije, Eva pokušava da obnovi vezu između njih dvoje. Tenma to odbija (pitam se zašto) i Eva pada u očaj. Za devet godina koje je Tenma proveo kao šef hirurgije, Eva je postala težak alkoholičar i trostruka raspuštenica sa alimentacijom. Svoj neuredni stil života finansira novcem svojih bivših muževa. Posle jedne situacije u kojoj je spoznala sav očaj usamljene žene, Eva je spalila svoju kuću do pepela i krenula da luta Nemačkom u potrazi za Tenmom. Njena osećanja su prilično konfuzna pošto želi da vidi Tenmu kako ispašta zbog smrti njenog oca (smatra ga krivim za to), ali istovremeno ga smatra jedinim muškarcem koji je bio i ostao dostojan njene ljubavi. Kako je jedna od retkih koja zna kako Johan izgleda, na meti je mnogih ljudi koji iskorišćavaju njeno aljenja dostojno stanje da stignu do brata Libert. Johan je svestan toga i šalje svoje ljude da se obezbedi od Evinog izlajavanja pred policijom.
Volfgang Grimer
Slobodni novinar i putnik koji istražuje Kinderhajm 511 i pomaže Tenmi u potrazi za Johanom. Njego*o interesovanje za K511 nije slučajno. On sam je skoro celo svoje detinjstvo proveo među zidinama te ustanove, zaboravivši čak i svoje pravo ime. Po izlasku iz K511, Grimer prolazi kroz trening za špijune, gde uči kako da fingira razna osećanja. Zapravo, Grimer je potpuno indiferentan i nema predstavu kako bi trebalo da se oseća u određenoj situaciji. Čak i kad mu je dete umrlo bio je više zbunjen nego tužan. Dok je bio u K511, Grimer je obožavao da gleda nemački pandan Hulka zvani Neverovatni Štajner.To je rezultiralo stvaranjem ličnosti koja izbija na površinu svaki put kad je Grimer pod stresom i koja jednostavno potamani sve ljude koji mu prete.
Franc Bonaparta
Najodgo*orniji čovek za nastanak blizanaca Libert i takođe autor bajki – slikovnica korišćenih u vaspitavanju dece u Ružinom zamku. Delo koje se u seriji najviše pominje je “Bezimeno čudovište” iz koga je Johan preuzeo i ime i način delanja. Ostale njego*e knjige su “Velike oči i velika usta”, “Bog mira” i “Tiho selo”. Sva dela su duboko uznemirujuća, bremenita metaforama i simbolima. Čudovišta se u njima često pojavljuju kao nosioci radnje. Skoro sve njego*e knjige imaju za motiv čovekovu sposobnost da bude dobar ili zao u zavisnosti od svojih dela, ali u epilogu više ubijaju čovečnost u deci nego što je podstiču. Inače, na svakoj knjizi se Bonaparta potpisuje drugim imenom: Emil Šerbe, Klaus Pope i Jakov Virobek.
Johan Libert
Čudovište iz naslova. Zapravo, Johan je iznenađujuće lep momak izvanredne inteligencije i harizme. Otkrivanje njego*e misteriozne prošlosti je jedan od pokretača zapleta u seriji. Potpuni je nihilista i za cilj je sebi postavio “da stoji sam na kraju sveta”. Neki ga smatraju novim Hitlerom, drugi čak đavolom lično. Posle ubistva Libertovih, promenio je nekoliko porodica, da bi ih kasnije izbrisao sa lica zemlje, Jedini ljudi koje Johan ne želi da ubije jesu Ana i Kenzo Tenma. Prema Ani oseća nešto što može da prođe kao bratska ljubav, a Tenmu poštuje kao oca, pošto mu je dao život. I kroz celu seriju Johan iskušava Tenmu da bi ga postavio u istu situaciju u kojoj se sam nalazi – apsolutna usamljenost i pustoš, nedostatak identiteta, zapravo nedostatak ljudi koji bi potvrdili Tenmin identitet. Sam Johan se ne pojavljuje mnogo u celoj seriji, tridesetak minuta najviše. Ali, svako od likova je na neki način povezan s njim, bilo posredno bilo neposredno. Kasnije se sazna da je njego* način rada potpuno preuzet iz slikovnica Franca Bonaparte, čak koristi i citate iz njih. Razlozi za njego*u ambivaletnost prema svetu se otkrivaju tokom serije, da bi se tek na kraju videlo kakav je tretman doživeo da bi postao to što jeste. Mali spojler: Johan nema ime, preuzeo je ime dečaka iz bajke u slikovnici koji je proždrao sve oko sebe tako da na kraju nikog nije bilo da ga imenuje. Iako je jeziv, Johan je ujedno i jako tragičan lik, jer bi svako od nas završio kao “zvijer” da je prošao isto što i on.
Roberto
Roberto je nekadašnji štićenik K511, a danas čovek koji obavlja sve Johanove poslove. Iako se Johan ne libi od ubijanja, Roberto radije krvavi ruke, u želji da vidi taj “pejzaž na kraju sveta”. Ko odgleda seriju do kraja saznaće da su on i Volfgang Grimer nekako povezani.
General Helmut Vulf
General Helmut Vulf je prvi koji je pronašao i imenovao blizance, negde na granici sa Rumunijom. Sada je već star, ali izgleda još iscrpljenije, zbog straha. Naime, sve Volfove poznanike i rođake je ubio Johan, da bi ga “počastio” istinskom samoćom, koju on sam proživljava.
Doktor Julius Rajhvajn
Doktor Julius Rajhvajn je psiholog nekada angažovan u vojsci. Sada radi kao savetnik u oporavku alkoholičara. Počinje da se interesuje za slučaj monstruma kada jedan od njego*ih pacijenata, Rihard Braun izvrši samoubistvo tokom istraživanja Johana Liberta. Iako je postariji i dežmekast, veoma je psihofizički spreman za izazove. Kasnije se brine o Ani i Diteru.
Doktor Rudi Gilen
Doktor Rudi Gilen je kriminolog i bivši učenik Dr.Rajhvajna. Tenma i on su bili na istoj godini tokom studija i od tad on ima nepovoljno mišljenje o njemu. Ipak, pomaže mu da umakne poteri. Gilen poseduje znatne informacije o Johanu, od kriminalaca koji su bili u kontaktu s njim. Takođe, pomaže Ani da vrati sećanje koje je dugo potiskivala.
Hans Georg Šuvald
Hans Georg Šuvald, takođe poznat kao “Vampir iz Bajerna” je prilično star, ali isto tako imućan pripadnik višeg sloja društva. Kako ga je vid skoro potpuno napustio, Šuvald zapošljava studente da mu čitaju latinske tekstove i tako upoznaje Johana Liberta, koga proglašava saradnikom. Šuvald krije mračnu tajnu iz prošlosti – vanbračnog sina sa prostitutkom Margo Langer. Tokom ceremonije poklanjanja Šuvaldove kolekcije knjiga gradskoj biblioteci, Tenma i Johan se prvi put direktno sukobljavaju.
Karl Njuman
Karl Njuman je Šuvladov nepriznati potomak koji želi da bude sa ocem, ali ne i da ovaj sazna ko je zapravo on. Student je univerziteta u Minhenu i poznanik i Johana i Ane. Biva uvučen u vrzino kolo kada jedan njego* kolega izvrši suicid, a Johan nestane posle ceremonije dodele knjga koja je pošla, najblaže rečeno, naopako.
